Razlika između pola i roda

Rodni identitet je subjektivni osećaj pripadnosti ili nepripadnosti jednom od rodova. Rodni identitet nije nužno zasnovan na polu (pravom ili pripisanom), niti je zasnovan na seksualnoj orijentaciji. Postoji mnogo rodnih varijeteta sa kojima sa osoba može identifikovati, ali se oni generalno mogu svrstati u pet kategorija: muškarac, žena, oba, negde između ("treći pol") ili nijedan , .

Rodni identitet kao termin potiče iz medicinskog diskursa, u kome je služio za lakše objašnjenje terapije korekcije pola javnosti . Termin se koristi i u psihologiji. Sociologija, studije roda i feminizam još uvek koriste krovni termin rod za rodni identitet i rodne uloge. Termin se koristi i u rodnoj taksonomiji.

Neki istraživači iz ove oblasti smatraju da na rodni identitet utiču "genetske, prenatalno hormonalne, postnatalno socijalne i postpubertalno hormonalne determinante" . Biološki faktori uključuju uticaj testosterona na mozak. Psihoanalitičari veruju da su socijalni faktori pre svega vezani za porodicu, jer se po njihovoj teoriji rodni identitet gradi do treće godine . Generalno se smatra da rodni identitet ne zavisi od pola i odgoja, iako trpi jak uticaj od njih. Postoje dokazi  da polna diferencijacija mozga ne mora da bude u skladu sa ostalim seksualnim karakteristikama, što utiče na to da se osoba oblači ili ponaša na način koji drugi mogu smatrati da izlazi iz kulturalnih rodnih normi; ovakvo rodno izražavanje se može opisati kao rodni varijetet.

Ja-koncept ili sopstveni identitet može trpeti uticaj od svesti osobe o tome kako je drugi doživljavaju. Rodni identitet se ne znači stavljanje osobe u kategoriju muškarca ili žene, ali, s druge strane, ukoliko se ne bi uključio koncept interakcije sa društvom u celini, ovaj pojam ne bi imao smisla. Ljudi su socijalna bića. Osobe koje se identifikuju kao transseksualne mogu imati jaku želju da ih drugi doživljavaju i smatraju kao osobe koje pripadaju rodu, suprotnom od njihovog kariotipa, ali često menjaju svoje telo i ponašanje tako da se usklade sa svojim unutrašnjim osećanjem, što ne mora da ima nikakve veze sa tim da žele da budu muškarci ili žene.

Mnogi ljudi smatraju da su cisrodni, odnosno da pripadaju muškom ili ženskom rodu, koji odgovara biološkom muškom ili ženskom polu. Pre 20. veka pol osobe se određivao u potpunosti na osnovu spoljnjeg izgleda njihovih genitalija; kada je nauka počela da razume kromosome i gene, pol je počeo da se definiše na osnovu njih. Oni koji se polno definišu kao žene imaju genitalije koje se smatraju ženskim i par X kromosoma; oni koji se smatraju muškarcima, imaju genitalije koje se smatraju muškim i jedan X i jedan Y kromosom. Međutim, neke osobe imaju kombinacije kromosoma, hormona i genitalija koje se ne uklapaju u tradicionalne definicije "muškog" ili "ženskog". Osim toga, genitalije se mogu veoma razlikovati, a neke osobe mogu imati više od jednog tipa genitalija; i druge telesne karakteristike koje su povezane sa polom (oblik tela, maljavost lica i tela, visina glasa, itd.) mogu i ne moraju da se poklapaju sa socijalnim kategorijama muškog i ženskog. Novija istraživanja pokazuju da jedna u sto osoba može imati neke interseksualne karakteristike[7]. Zasnovano na ovim činjenicama, svi smo mi negde u kontinuumu biološkog pola, kao i roda.

Transseksualne osobe (po sopstvenoj identifikaciji) nekada žele da izmene primarne polne karakteristike, sekundarne polne karakteristike ili obe. Proces ove izmene se naziva terapija korekcije pola, dok se sama operacija koja je ovde najizraženija, pa se često jedina i pominje, naziva operacija korekcije pola (ili popularno operacija promene pola). Terapija korekcije pola može da uključi uklanjanje penisa, testisa i grudi, kao i pravljenje vagine, penisa i grudi. Ranije su se ovakve operacije izvodile nad decom sa duplim ili nejasnim genitalijama. Međutim, savremena medicima se protivi takvim operacijama, jer mnoge osobe kojima je pol hirurški određen po rođenju kasnije žale zbog tih odluka koje su drugi doneli u njihovo ime. Operacija korekcije pola za odrasle osobe koje se same na nju odlučuju su takođe predmet rasprava, ali uglavnom u pravnim sferama, obično o pitanju zakonskog statusa tih osoba u odnosu na brak, penziju, osiguranje itd. Druga debata je iz sfere etike i odnosi se na pitanje da li osobe imaju prava da same o tome odlučuju ili da li je to odgovornost lekara koji će obaviti te operacije samo u slučaju prave potrebe.

Najjasniji primer zašto je nužno praviti razliku između pola i roda jeste u slučaju kada su genitalije uklonjene nesrećnim okolnostima. Tada su libido i mogućnost osobe da stupa u seksualne odnose promenjeni, ali rodni identitet može ostati isti. Jedan od poznatih takvih slučajeva jeste David Reimer, o kome piše John Colapinto u As Nature Made Him. David Reimer je ostao bez penisa zbog lekarske greške tokom obrezivanja posle rođenja. Lekari su mu napravili vaginu i roditelji su ga odgajali kao žensko dete. Međutim, Reimer se oduvek osećao kao dečak i počeo je otvoreno da živi kao muškarac sa svojih 14 godina. I u drugim slučajevima rodni identitet osobe se može u potpunosti razlikovati od onog koji joj je pripisan na osnovu genitalija, a rodni izgled osobe (kao muškarac, žena ili androgina osoba) se ne mora poklapati sa njenim biološkim polom, u jednom slučaju, ili sa rodnim identitetom, u drugom. Termin "rodni identitet" je, dakle, šiti od pola koji je ustanovljen na osnovu posmatranja genitalija