Hormoni

Pubertet kod devojčice počinje obično u osmoj godini života. Tada njena hipofiza počinje da stvara dva hormona od ključnog značaja: folikulostimulišući hormon - FSH i luteinizirajući hormon - LH. Hormoni cirkulacijom dospevaju do jajnika, dovodeći do njihovog rasta i veoma značajnih promena. 

Jajnici na rođenju devojčice imaju jajne ćelije (jajašca, ovume) od kojih samo veoma mali broj tokom života dostiže stadijum sazrevanja i ovulacije. Te jajne ćelije ostaju “uspavane” sve dok na njih ne započne dejstvo hormona hipofize. Jajašca se tada uvećavaju i započinju sa stvaranjem spoljašnjeg sloja ćelija koje sintetišu hormon poznat kao estrogen. Tokom detinjstva devojčica stvara veoma male količine estrogena, ali, u vreme puberteta, nivo estrogena povećava se čak 20 puta. Sa promenama jajnih ćelija jajnici se uvećavaju. U to vreme nastaju i promene na ostalim unutrašnjim genitalnim organima devojčice.  

Spoljašnji znaci hormonalnih promena

Grudi devojčice počinju da se uvećavaju sa delovanjem estrogena na mlečne kanaliće. Jedna dojka može početi da raste pre druge. Takođe, razvoj jedne dojke može biti brži od druge. Obično, međutim, one postaju po veličini iste.  

Kod devojčice se stvara pubična i aksilarna maljavost. Kukovi i dojke postaju okruglastiji, pa počinje da izgleda ženstveno.  

Dve godine pošto dojke započnu svoj rast kod devojčice nastaje prvo menstrualno krvarenje u životu – menarha. Menarha označava početak reproduktivnog života, dok menopauza (prestanak funkcije jajnika) označava kraj ovog perioda.

Reč menarha je kovanica od dve reči men, što označava mesec, i arche, započinjanje, početak. Menarha kod devojčice označava dramatičnu promenu biološkog statusa. Dečaci nemaju ovakvo analogno obeležje. Odnos devojčice prema menstruaciji i njeno osećanje šta to znači biti žena pod uticajem je porodice, prijatelja i osoba iz okruženja, njihovog stava prema prvom menstrualnom krvarenju.   

Menarha u normalnim okolnostima nastaje posle devete, a pre šesnaeste godine života

U Zapadnoj Evropi i SAD devojčice obično imaju menarhu u 13. godini života, što je prilično ranije od menarhe kod njihovih baka. Izračunato je da u poslednih 100 godina vreme menarhe ima tendenciju smanjenja 3-4 meseca svakih deset godina.

Smatra se da je promena posledica bolje ishrane dece. Utvrđeno je da pre započinjanja hormonskih promena devojčica mora da dostigne kritičnu telesnu masu, sa odgovarajućom količinom masnog tkiva i telesnih tečnosti.

U svakom slučaju, devojčice koje su malo punije imaju menarhu pre njihovih vršnjakinja normalne uhranjenosti. S druge strane, devojčice atletske građe, slabe uhranjenosti, ili sa hroničnim iscrpljujućim bolestima imaju menarhu mnogo kasnije u životu.  

Ako grudi devojčice započnu sa rastom pre osme godine života, ili menarha nastane pre devete godine, potrebno je obratiti se lekaru. Ovaj redak poremećaj naziva se prevremeni pubertet. Prevremeni seksualni razvoj može označavati neki veoma ozbiljan poremećaj, ali se obično može tretirati.  

Takođe bi trebalo konsultovati lekara ako kod devojčice ne započne razvoj dojki do 14. godine života, ili ne dođe do menarhe do 16. godine, posebno ako je ona zbog toga zabrinuta.  

Prvih nekoliko godina posle menarhe sasvim je normalno da kod devojčice ciklus ne bude pravilan, ili da čak jednog meseca izostane. U to vreme verovatno njeni jajnici ne oslobađaju svakoga meseca po jednu jajnu ćeliju. Na ovome mestu mora se naglasiti sledeća činjenica: čim devojčica započne sa menstrualnim krvarenjima postoji mogućnost da dođe do trudnoće.   

Sa medicinskog stanovišta, pubertet se završava kada menstrualni ciklusi budu regularni