Menopauza

Šta je menopauza?

Menopauza je trajni prestanak menstruacije,praćen gubitkom funkcije jajnika a definiše se kao momenat posle 12 uzastopnih meseci bez menstruacije nakon poslednjeg krvarenja. Menopauza je prirodni fiziološki proces starenja i prestanka reproduktivnog perioda kod žena. Sama reč MENOPAUZA vodi poreklo od MENO (mesec,menstruacija) i PAUSIS (pauza,prestanak).

Menopauza ima tri razdoblja:

1. PREMENOPAUZA

U poslednjih 5 -10 godina reproduktivnog života žene, dolazi do smanjene proizvodnje hormona u jajnicima, pa ovulacije nekada izostanu.

2. PERIMENOPAUZA

Ovo je klimakterijum (prelazni period) koji ukazuje da sledi menopauza, obično traje oko 4 godine. Počinje promenama u menstrualnom ciklusu, nekada menstruacija izostane. Kada prodje 12 meseci od poslednjeg krvarenja, žena je definitivno u menopauzi.

3. POSTMENOPAUZA

Postmenopauza se deli u dve faze: RANA postmenopauza i KASNA postmenopuza. U ovom periodu polni hormoni se više ne luče, te dolazi do drastičnih promena u organizmu. Usled gubitka estrogena krvni sudovi više nisu zaštićeni, te dolazi do ubrzanja procesa ateroskleroze. Takođe, kalcijum se smanjeno ugrađuje u kosti, pa dolazi do smanjenja koštane gustine i  nastanka osteoporoze ...
Znaci (simptomi) menopauze

Menopauza počinje najčešće od 45.-55. godine života žene, ali je to naravno vrlo individualno. U nekim slučajevima pod uticajem stresa, bolesti, faktora okoline, operacija menopauza može početi i pre 40. godine, kada se radi o preuranjenoj menopauzi. Prelazni period traje oko 4-7 godina. Neke žene nemaju izražene nikakve simptome, neke imaju blage simptome, a nekima prekomerno znojenje, nesanice, bolovi, udari toplote, mogu zaista da smanje kvalitet života.

•    Napadi vrućine - valunzi, preznojavanje, noćno znojenje
•    Psihički problemi - brze promene raspoloženja, razdražljivost, umor, glavobolja, osećaj uznemirenosti
•    Nesanica
•    Palpitacije – ubrzan rad srca
•    Smanjenje libida, vaginalna suvoća, neugodan osećaj u intimnom predelu (usled gubitka hormona dolazi do stanjenja zidova materice, vaginalne suvoće)
•    Gubitak elastičnosti kože, bore, stanjivanje potkožnih potpornih slojeva, smanjenje količine i kvaliteta kolagena
•    Osteoporoza, osteopenija – smanjenje gustine koštanog tkiva
•    Kardiovaskularne bolesti – usled gubitka estrogena žene postaju podložnije razvoju kardiovaskularnih oboljenja, krvni sudovi su manje elastični, loš holesterol se može naglo povećati...
•    Zaboravnost, slabljenje vida, sluha

Ako se javi bilo kakvo krvarenje posle ulaska u menopauzu, obavezno otiđite na pregled kod ginekologa.

Kako ulazak u menopauzu utiče na zdravlje?

Posle menopauze povećava se mogućnost za nastanak nekoliko hroničnih medicinskih stanja:

Kardiovaskularna oboljenja – kada se nivo estrogena u organizmu smanji, povećava se rizik za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova. Oboljenja srca i krvnih sudova su glavni uzrok smrti i kod žena i kod muškaraca u našem podneblju. Ipak, dosta toga se može uraditi da se smanji rizik za nastanak ovih oboljenja. Ili kad oboljenje već nastane, za njegov razvoj. Mere koje se mogu preduzeti uključuju: prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, ishrana siromašna mastima životinjskog porekla (zasićenim mastima) i bogata voćem, povrćem i semenkama.

Osteoporoza – U prvih nekoliko godina po ulasku u menopauzu, gustina kostiju se značajno smanjuje i povećava se rizik za nastanak osteoporoze. Usled smanjenja gustine kostiju, povećava se šansa za prelome. Žene u postmenopauzi su naročito podložne prelomu kuka, zgloba šake i kičme. Kosti se izgrađuju u detinjstvu, maksimalnu gustinu dostižu oko 28 godine, a kada žena uđe u menopauzu usled gubitka hormona estrogena, kalcijum se više ne ugrađuje u kosti i one postaju krhke. Fizička aktivnost pod opterećenjem (dovoljno je sopstvene težine, ne treba više) takodje doprinosi povećanju gustine kostiju.

Inkontinencija – kako se smanjuje elasticitet vagine i uretre i javlja slabljenje mišića oko otvora mokraćne cevi, dolazi do pojave inkontinencije. Može se javiti snažna potreba za mokrenjem ili nesvesno curenje malih količina mokraće. U nekim slučajevima curenje mokraće se dešava uporedo sa kašljanjem, smejanjem ili podizanjem tereta.

Dobijanje težine – mnoge  žene dobiju na težini u prelaznom preiodu, klimakterijumu. Kada uđete u menopauzu trebalo bi da unosite 200 – 400 kalorija manje i da se više krećete, samo da biste održali telesnu težinu.

Menopauza nije bolest

Menopauzu ne treba doživljavati kao bolest, jer ona to nije, mada se u zadnje vreme tako prikazuje. To je prirodno stanje u koje organizam ulazi sa gubitkom funkcije jajnika. Kada prestane stvaranje estrogena u jajnicima, nedostatak ovog hormona koji ima brojne funkcije u organizmu dovodi do tzv. “simptoma menopauze”.

Pošto žene zaslužuju da vode aktivan život i posle prestanka stvaranja hormona estrogena, mogu da donekle smanje efekte koji se javljaju u menopauzi upotrebom fitoestrogena (supstanci sličnih estrogenu, koje su biljnog porekla). Naime, neke biljke sadrže fitoestrogene, materije koje naš organizam prepoznaje kao estrogene hormone, pa izazivaju i efekte slične estrogenu