Pubertet

Pubertet je period života kada sazrevamo – fizički (seksualnog) i psihički. Ovo sazrevanje pre svega obeležava  nastanak sposobnosti za reprodukciju ili jednostavnije rečeno osoba u pubertetu fizički postaje sposobna za postane roditelj. Istovremeno, dolazi do intenzivnih promena u psihičkom i emotivnom životu. Sve se to dešava zbog delovanja hormona koje počinju da se luče u pubertetu.

Neki mladi ljudi kroz pubertet prolaze bez većih problema, dok je drugima prolazak kroz pubertet buran i težak. Kakav će tok puberteta biti to zavisi od mnogo, mnogo različitih faktora pa zato tok nečijeg pubertet nije moguće predvideti.

Kada pubertet počinje i koliko dugo traje?

Na ovo pitanje nema univerzalnog odgovora i period početka puberteta veoma je različit. Obično pubertet počinje kod devojčica između 9 i 13 godine, a kod dečaka između 10 i 15 godina. Ove godine su prosek što znači da pubertet može kod nekih pojedinaca da dođe ranije, ali i kasnije. Ne postoji ’pravo’ vreme za početak puberteta, svako počinje da sazreva u svoje ’pravo’ vreme, u svom ritmu. Ono što je sigurno je da će pubertet doći i proći.

Današnje devojčice ranije ulaze u pubertet u odnosu na prošla vremena (npr. početkom 20-og veka devojčice su dobijale prvu menstruaciju sa prosečno 15 godina). Smatra se da su ishrana i drugi faktori okoline na to uticali.

Pubertet traje oko 2-5 godina, ali i trajanje puberteta je individualno, kod nekoga traje duže, a kod nekoga kraće.

Šta određuje kada će pubertet početi?

Još uvek se ne zna šta tačno određuje kada će pubertet početi jer njegov početak najverovatnije određuje više faktora. Jedna od teorija predložila je objašnjenje da pubertet počinje kada se dostigne kritična težina ili sastav tela. Po ovoj teoriji smatra se da je povećana gojaznost i uhranjenost dece u današnje vreme mogući razlog zašto se danas pubertet javlja ranije nego u prošlim vremenima. Postoji jasna povezanost delovanja hormona leptina koji luče masne ćelije (adipociti) i početka puberteta.

Fizičke promene u pubertetu

Promene koje se dešavaju u pubertetu dolaze određenim redom i kod devojčica i kod dečaka.

Kod većine devojčica prvi znak puberteta je rast grudi, sledeća promena je rast pubičnih dlaka (stidne dlake ili malje – dlake okolo i na genitalijama) i dlaka pod pazuhom, Kod manjeg broja devojčica prvo počinju da rastu stidne dlake, a tek potom grudi, Nakon  oko 2 godine od kada su počele da rastu grudi javlja se menstruacija (periodično krvarenje) što označava početak reproduktivne sposobnosti.

Devojčice povremeno osećaju laku bolnu osetljivost na dodir ili nelagodnost u grudima tokom njihovog razvoja i rasta. Takođe je moguće da jedna dojka raste brže od druge dojke, ali se tokom vremena obično izjednače. Osim toga, čitavo telo devojčica se menja, raste, postaje zaobljenije i ženstvenije, šire se kukovi, dolazi do povećanja u telesnoj težini što su sve normalne pojave.

Kod većine dečaka prvi znak puberteta je rast i uvećanje testisa, nakon čega počinje da se uvećava i penis (muški polni organ). Uvećanje testisa i penisa skoro se uvek dešavaju pre pojave stidnih/pubičnih dlaka što je sledeća pojava koja se javlja, a nakon toga počinje i rast dlaka ispod pazuha kao i na drugim mestima gde ih do sada nije bilo (npr. na grudnom košu). Takođe, glas postaje dublji, razvija se mišićna masa i raste se u visinu. Poslednje se javljaju dlake na licu – brada i brkovi. Takođe, javlja se erekcija (uvećanje i ukrućenje penisa) i ejakulacija (izbacivanje spreme u spoljašnju sredinu) što označava sposobnost reprodukcije.

Neki delovi tela – šake, stopala, uši, nos – mogu da rastu nešto brže nego ostali delovi tela i to je normalno, kasnije će se proporcije tela izjednačiti. Zbog naglog rasta mnogi dečaci osećaju bolove u rukam, nogama i leđima zato što kosti brže rastu nego što mišići mogu da rastu i da se istegnu.

Kod skoro 50% dečaka u pubertetu se javlja pubertetska ginekomastija – uvećanje grudi kod muškaraca, ona je prolaznog karaktera i obično traje 6-18 meseci

 

Čest pratilac puberteta su i bubuljice (akne, mitiseri) koje nastaju zbog delovanja aktiviranih hormona. Akne su upaljene lojne žlezde ili folikuli dlake i najčešće se javljaju na koži lica, ali mogu da se jave i na vratu, leđima, grudnom košu, ali i na drugim mestima na telu.  Mogu da se jave od početka puberteta i obično nestaju po njegovom završetku.

Psihičke promene u pubertetu

Hormoni koji se luče takođe utiču na psihološko i emotivno stanje mladih ljudi, a pored toga na njihove emocije utiču i fizičke promene koje se dešavaju, kao i formiranje identiteta koje je u toku i socijalni kontakti i okruženje.

Emocije lako prelaze iz jedne krajnosti u drugu, od depresije do ushićenja. Mladi u pubertetu su spremniji da se svađaju i lakše se ljute na svoje članove porodice i prijatelje